VI

 

-Koji si ti? – reče žena suvim dubokim glasom.

-A gde je Erika? – upita Hans zbunjeno – Klaus je rekao da će biti ovde.

-Otkud ja znam gde je ona, a i šta me bre briga. A pritom nisi mi ni rekao ko si ti, niti šta oćeš? 

-Ja sam Hans, a šta hoću, pa hoću ovo. – reče on i dalje zbunjeno, pružajući papir koji mu je Klaus dao.

Žena mu je prišla i istrgla mu papir iz ruke, a onda čitala kroz mumlanje:

-Šest tableta…sedam…pedeset grama….šest sati. Ma da, to je za onog oficira jel tako? – reče ona nadrndanim glasom vrativši mu papir.

Hans potvrdno klimnu glavom. Ona se okrenula i prišla drvenoj polici punoj bočica sa lekovima i nekih tečnosti. Otvorila je neke fioke i vitrine i izvadila sve ukupno dvanaest bočica sa nekim tabletama u sebi. Uzela je kutiju sa stola i poslagala bočice u nju, a zatim tutnula kutiju Hansu u ruke.

-Na! Tu ti je sve. Imena lekova su na bočicama, a za budale kao što si ti, imaš i označenu gramažu tableta. Nemoj da omašiš ako misliš da ne crkne. Ajde sad izlazi napolje, imam pametnija posla.

Ona se okrenula i sela za stari drveni sto na još starijoj drvenoj stolici koja je zacvilela od njene težine. Hans je stajao u čudu. I dalje mu ništa nije bilo jasno. U tišini se okrenuo i izašao napolje, pogrbljen i sa izbezumljenim licem. Zastao je na momenat da procesuira šta se upravo desilo. Toliko je razmišljao o susretu sa Erikom da je ovakav scenario ostavio snažan utisak. Nakon par trenutaka izbezumljenosti, protresao je glavu i okrenuo se nazad ka šatoru odakle je došao. Ispred šatora čekao ga je Klaus sa svojim blokčetom u ruci. Hans se doteturao do njega noseći kutiju. Zatim je nervozno spusti na zemlju od čega su se bočice sa lekovima zatresle i zazveckale.

-Rekao si da treba da odem do medicinske sestre da uzmem lekove Klause! – reče Hans s mešavinom sarkastičnog i iznerviranog glasa. – Umesto toga dočekao me jedan od naših tenkova obučen u medicinsku uniformu!

-Neko je upoznao Angelu vidim. – reče Klaus kroz smeh. – Da, ume da bude nezgodna, ali ne znam u čemu je problem. Rekao sam da će te dočekati sestra, i kako sam razumeo jeste?

Klaus je zastao na minut a onda sa komičnom izduženom facom pogledao u Hansa:

-Aaaaa, vidim u čemu je problem. Ti si očekivao Eriku zar ne?

Hans je stajao posramljen kao dete, shvativši da se odao svojim ponašanjem. Pognuo je glavu na dole kao pokunjeno kuče i glasom usklađenim sa izgledom reče:

-Pa, možda i jesam. Ali samo zato, što samo nju znam.

-Hans, kada padneš u blato, nemoj da nastaviš da se valjaš. Ne moraš meni da se pravdaš ništa. Video sam ja odavno kako je gledaš. A video sam bogme i kako ona gleda tebe. Čitam te Hans, kao otvorenu knjigu!

-Uredu Šerloče, nisam te prepoznao. Pa šta i da jeste tako. Nema u tome ništa loše. – reče Hans ljutitim, sarkastičnim glasom.

-Hej hej, opusti se. Ne napadam te, a po najmanje osuđujem. Bar meni ne moraš da se pravdaš. – reče Klaus pokušavajući da ga smiri. – Ali mi se čini da nisam ja taj koji te iznervirao. Nešto nije uredu. Šta se dešava u toj tvojoj glavi?

-Ko si ti čoveče? Prvo si detektiv pa onda još i čitaš misli. Ne znam ko si, ali želim doktora Klausa nazad.

Klaus se nasmejao i potapšao Hansa po ramenu:

-Dobar si. Ali sad ozbiljno. Želim da znam šta se događa.

-Pa, očekivao sam da ću videti Eriku jer bi ovo bio poslednji put da je vidim pre nego što krenem na put sutra.

-Ah, o tome se znači radi. Ako hoćeš, pronaći ću je. Reći ću joj da dođe da razgovarate. Ipak sam ja neki šef ovde. – reče Klaus ponosno.

-Ne, nemoj je slati. Mislim da sada više nisam ni u stanju da razgovaram sa njom. Idem do kreveta da uhvatim malo sna.

-Okej, razumem  te. Toliko stvari se izdešavalo danas. Sigurno si pod utiskom od svega. Probaj da se naspavaš. Hej, ako bar ništa, voziće vas neko ko zna da vozi. Trebalo bi da to bude ugodnija vožnja nego što bi ti to izveo. – reče Klaus kroz blagi smeh.

Hans ga je pogledao popreko. Klaus je prestao da se smeje i ponovo složio ozbiljnu facu. Nakašljao se lažno i pogledao na ručni sat:

-O čoveče, pogledaj koliko je sati! Trebalo bi da krenem. Imam još par pacijenata da pregledam pre nego što i ja odem na počinak. Laku noć Hans.

-Laku noć.

Klaus je prošao pored njega užurbano. Hans je ostao da stoji nekoliko trenutaka a zatim je pokupio drvenu kutiju sa lekovima i krenuo ka svom krevetu.